Soja je jedna od najčešćih namirnica koja se upotrebljava u vegeterijanskij kuhinji. Hranjiva je i zdrava, može se spravljati kao glavni obrok, dodatak raznim bezmesnim gulašima, a posebno fina mogu biti i jela začinjena jednim od dva sosa koja dobijamo od soje – tamarijem ili shoyu. Poznato je da od soje dobijamo miso i tofu. Svemoguća mahunarka upotrebljava se zaista u širokom spektru kada je prehrana u pitanju. Tako se fermentacijom dobijaju ovi sosovi visoke nutritivne vrednosti. Iako se na Dalekom Istoku koriste već hiljadama godina, često kao jedini i najvažniji izvor proteina i vitamina, kod nas se polako “udomaćuju” poslednjih desetak godina. Proces proizvodnje kao i ukus oba sosa se razlikuje, a zajedničko im je da se proizvode u posebnim drvenim buradima, gde na normalnoj temperaturi fermentiraju punih godinu dana. U procesu nastanka tamarija i shoyu koristi se plesan Aspergillus oryzae. Tamari je nešto jači sos, oštrijeg i intenzivnijeg ukusa, a u sebi sadrži sojinu kašu i morsku so. Za razliku od njega, shoyu je blaži, a uz morsku so i soju sadrži i deo prepečene pšenice. Cena mu je nešto niža jer se prilikom proizvodnje dobija u nešto većim količinama.
