USKRS, NAJVEĆI HRIŠĆANSKI PRAZNIK
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik u godini.
Svi hrišćani slave najradosniji verski praznik - Uskrs, kojim je Isus Hristos pobedio najjače Satanino oružje - smrt.
Hrišćani veruju da je Isus svojim vaskrsenjem ljudima otvorio put u večni život. Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.
Uskrs se smatra najsvečanijim praznikom u godini - praznikom nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela sedmica posle Uskrsa naziva se Svetla nedelja.
Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Uskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju rečima:
Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!
U narodu postoji običaj da se za Uskrs farbaju jaja. Prema predanju, taj običaj potiče iz vremena kada je Marija Magdalena izašla pred rimskog cara Tiberija, poklonila mu crveno ofarbano kokošije jaje i počela govoriti o Isusovom vaskrsenju. Uskršnjim jajetom, takođe se želi simbolizovati očiglednost vaskrsenja i nastajanje života iz mrtvila. Običaj je da se prijateljima i ukućanima dele farbana jaja, kojima se oni tucaju, a onaj ko razbije drugome jaje ima pravo da ga uzme. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana i naziva se čuvarkuća.
VRBICA (Lazareva subota)
U subotu, osam dana pre Hristovog vaskrsenja, desilo se čudo Lazarevog vaskrsnuća. Isus Hristos je tada, još jednom, pokazao da su reči njegove istina živa : "Ja sam vaskrsenje i život. Koji veruje u mene, ako i umre živeće."
Toga dana, kao sećanje na radost koju su pokazala jerusalimska deca u susretu sa Hristom, slavi se praznik Vrbica. U hramovima i crkvama se osveštavaju ozelenele grančice vrbe (otuda i naziv praznika) i dele narodu. Blagoslovene, grančice se nose u domove i stavljaju oko ili pored slavske ikone ili kandila.
U litiji oko hrama, koja se na ovaj dan obavlja, ima najviše dece. Ona su obučena u nova i svečana odela, u rukama drže grančice vrbe, a o vratu nose male zvončiće, kao Hristovi jaganjci koji slede svoga pastira. Blagoslovena sva deca, blagoslovena njihova radost.
CVETI
Dan posle Lazareve subote, u nedelju, Gospod Isus Hristos je pošao sa svojim učenicima u Jerusalim. Približavao se jevrejski praznik Pasha, ali i najtužniji dan ljudskog roda.
Kada je Gospod Isus Hristos na magaretu ušao u Jerusalim, dočekan je oduševljenim uzvicima i pesmom naroda: "Osana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje"(Jn12, 13-15). Po putu kuda je prolazio, mnogi su bacali svoje haljine ili grančice sa drveća.
Nemerljiva radost dočeka je na Hristovom licu upisivala tugu i žalost, jer je samo On, znao da će se ta radost ubrzo pretvoriti u strašne uzvike: "Raspni Ga, raspni!" Za nekoliko dana, na Veliki petak, tako se i zbilo. Sveta Crkva je odredila da se svečani ulazak Hrista u Jerusalim proslavlja u nedelju pred Vaskrsenje Hristovo. U našem narodu ovaj praznik je nazvan Cveti.
VELIKI PETAK
Svi hrišćani obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hristos raspet na Golgoti.
Hrišćani veruju da je Isus podneo žrtvu raspeća na krstu kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod. Tako Isus strada da bi "iskupio Adamov rod zaražen smrću, da bi mu pomogao da se u vremenu i u večnosti približava Bogu kao vrhovnom dobru".
Raspeće i smrt Isusa Hristosa uvod je u najveći hrišćanski praznik - Uskrs, koji ove godine istog dana, u nedelju 15. aprila, slave i pravoslavni i pripadnici katoličke veroispovesti. Uskrs se smatra najvećim hrišćanskim praznikom, jer je svojim uskrsnućem Isus pobedio smrt, kao osnovno oružje Satane.
U hrišćanskom predanju navodi se da su već nakon Isusovog raspeća popucali pojedini grobovi u Jerusalimu, iz kojih su ustali i oživeli pravednici. Srpska pravoslavna crkva na Veliki petak zapoveda strog post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Najpotresnijim događajem Velikog petka smatra se celivanje plaštanice, koja izobražava Isusa položenog u grob. Kao što je Josif iz Arimateje položio Hristosovo telo u grob, tako sveštenici polažu plaštanicu na naročito mesto koje simbolizuje Isusov grob. Tom mestu tada pristupaju vernici i celivaju rane Hristosove na plaštanici.
VASKRŠNjA JAJA
Običaj je da se za Vaskrs boje (farbaju) jaja.
Domaćice i deca šaraju jaja trudeći se da svako jaje bude što lepše i drugačije. Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku Vaskršnjeg posta. Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštačkoj boji.
Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena...
U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, polja od leda), izmamak... Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmiče se čije je jaje najtvrđe. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmiči.
"O vaskrseniju se tuku šarenim i crvenim jajima, tj. udaraju vrhovima jaje o jaje, pa koje se razbije ono uzme onaj koji je razbio. To čine kod namastira i kod crkve i nepoznati ljudi, ali treba najprije da vide jaje jedan drugome: jer neki probiju jaje odozdo te iscijede žujce i bjelance, pa naliju voska da je tvrđe. Drugi dan vaskrsenija (u ponedeljnik) ko ne ode u crkvu na jutrenju, onoga (npr. u Srijemu i u Bačkoj) hoće da poliju vodom ili da bace u vodu; zato se kaže onda: danas idu godišnjaci u crkvu (tj. oni koji idu samo od godine do godine). Od vaskrsenija do Spasova dne govori se, kad se dvojica sretnu na putu, ili kad koji kome dođe u kuću: Ristos vaskrs (mjesto dobro jutro, pomoz' Bog i dobar veče) i odgovara se vaistinu vaskrs; tako i kad se pije, mjesto spasuju se i na zdravlje." (Srpski rječnik: Vuk Stefanović Karadžić, Nolit, Beograd, 1977.)
Početak običaja farbanja jaja za Vaskrs, potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je Sveta Marija Magdalina, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je rečima:
"Hristos Vaskrse!"
Od tada i zauvek u dane Hristovog Vaskrsenja odgovor je:
Vaistinu vaskrse!
Zašto baš jaje?
Jaje je savršen proizvod prirode. Kroz istoriju, uvek je predstavljalo nešto misteriozno, magično, lekovito, ali i hranu, naravno. Jaje je univerzalni simbol uskršnjih praznika svuda u svetu. Tom prilikom jaja se boje u različite boje, iscrtavaju ili ukrašavaju na druge načine, a sve u čast proslavljanja njegove simbolike.
Pre nego što je jaje povezano sa Uskrsom, bilo je poštovano za vreme prolećnih festivala i svetkovina. Rimljani, Gali, Kinezi, Egipćani i Persijanci poštovali su jaje kao simbol kosmosa. Od prastarih vremena, oni su bojili jaja, razmenjivali ih i darovali. U paganskim vremenima jaje je predstavljalo ponovno rođenje zemlje. Dugačkoj i teškoj zimi došao je kraj i zemlja je ponovo počela da se budi i cveta. Sve to podseća na jaje, koje označava novi život. Zato se i verovalo da jaje ima specijalne moći. Sa dolaskom hrišćanstva, jaje nije ostalo samo simbol ponovnog rađanja prirode već je postalo i simbol ponovnog rađanja čoveka.
Tradicija bojenja i ukrašavanja jaja nastala je u Engleskoj u srednjem veku. Jedan od zapisa iz vremena Edvarda I, iz 1290. godine, govori da je u jednom domaćinstvu ofarbano čak 4.500 jaja za uskršnje poklone.
Najčuvenija i svakako najlepše ukrašena jaja nesumnjivo su Faberžeova jaja. Prvo njegovo jaje bilo je u stvari jaje u jajetu. Spoljašnja ljuska bila je bela i ukrašena briljantima. Ona se otvarala i otkrivala manje zlatno jaje u unutrašnjosti. Manje jaje je takođe moglo da se otvori, a unutra se nalazilo zlatno pile i replika carske krune.
Dizajneri jaja veruju u njegovu simboliku i slave ga praveći neverovatne umetničke predmete. Pri tom koriste cveće ili listiće, perje, nakit i elegantne tkanine, a sve to da bi jaja ukrasili na najveličanstvenije načine. Iako je danas ipak nestala sva misterija povezana sa jajima, ostalo je njegovo simbolično značenje. Umetnici širom sveta nastavljaju da u duhu stare tradicije obožavaju baš - jaje.
